Kako sačuvati zdravlje, kako sačuvati mladost i vitalnost, kako zdravije živeti?

Ovo su pitanja na koje ćemo probati makar delimično da odgovorimo u narednom tekstu.

Na stranici zaštita od geopatogenih zračenja je pisano o tome kako se zaštiti od negativnih zračenja koja su jedan od vrlo bitnih faktora za očuvanje zdravlja ali sa obzirom zdravlje zavisi još od niza dodatnih faktora u narednom tekstu pronađite par korisnih saveta kako sačuvati zdravlje, mladost i vitalnost.

1. Fizička aktivnost.

Jedan od vrlo bitnih faktora za očuvanje zdravlja je fizička aktivnost. Ako se vratimo u dalju istoriju u vreme nastanka čoveka, u vreme pećinskih ljudi, možemo videti da je fizičko kretanje bila glavna aktivnost čoveka. Ljudi su išli u potragu za hranom, sakupljali šumske plodove i bilje, išli u lov, u ribolov, išli do izvora vode, gradili obekte za stanovanje... svakog dana su prelazili kilometre i kilometre hodanjem , trčanjem ili plivanjem... I tako su ljudi živeli hiljadama godina sve do pojave industralizacije i prevoznih sredstava. U kratkom vremenskom periodu inustralizacija je od čoveka napravila fizički mnogo neaktivnije biće. Danas u savremenom svetu većina ljudi je vezana za rad u kancelarijama, za mašinama, retko ko ide pešaka, većina ljudi koriste neke oblike prevoza... a rezultat svega toga je vrlo mala fizička aktivnost ili bolje rečeno vrlo velika neaktivnost. Čovekovo telo od postanka jednostavno nije predviđeno za ovoliku dozu neaktivnosti koliko je danas prisutna u modernom svetu. Rezultat toga su raznorazni poremećaji pre svega u metabolizmu, lošija cirkulacija, raznorazni kardiovaskularni problemi, masnoće u krvi, gojaznost, jako loš imunitet...

Sve ovo potvrđuje savremena nauka. Sva istraživanja nedvosmisleno pokazuju da osobe koje su fizički više aktivne, koje se rekreativno ili profesionalno bave sportom da su nekoliko puta manje izložene stresu, da daleko manje oboljevaju od bilo kojih oblika savremnih bolesti a gojaznost je retka pojava pogotovo kod osoba koje se aktivno bave sportom.

Naravno fizička aktivnost mora biti prilagođena polu, uzrastu i zdravstvenom stanju i o tome se treba pasavetovati sa stručnim licem ali generalo ako ste zdravi sportska aktivnost Vam može samo koristi. Stručnjaci preporučuju da zdrava osoba treba biti fizički aktivna svakog dana minimum 1-2 sata da bi se zdravlje očuvalo. U fizičku aktivnost se ne računa čišćenje kuće, spremanje doručka i slično nego prava fizička aktivnost tipa hodanje, trčanje, plivanje... ili odaberite sport koji se Vam dopada i uz redovonu šetnju (pešačenje) bavite se rekreativno sportom minimum 3-4 puta nedeljno po 1-2 sata.

Sport je takođe izuzetno bitan i za očuvanje mladosti i dobre vitalnosti organizma. Mnoge osobe koje se redovno bave sportom, bilo rekreativno bilo profesionalno u poznim godinama izgledaju po 10 ili 20 godina mlađe u odnosu na realne godine a vitalnije su i fizički spremnije od mnogih duplo mlađih osoba koje su fizički neaktivne.

Vrlo važno je biti stalno fizički aktivan. Mnogi rekreativni sportisti često naprave grešku pa kažu: '' Bavio sam se 6 meseci sportom, sada ću godinu dana da ''odmaram''. To je velika greška. Možete napraviti pauzu nedelju, dve maksimalno ail sve preko toga nije korisno za Vaš organizam.

Stručnjaci preporučuju plivanje kao jedan od najboljih i najzdravijih sportova. Plivanjem se mogu baviti svi od 1 do 101 godine starosti skoro bez ograničenja. Stručnjaci savetuju plivanje 3-4 puta nedeljno po 2 sata za očuvanje dobrog zdravlja, vitalnosti i kondicije. Ako nemate mogućnosti da plivate, bavite se trčanjem, planinarenjem ili običnom šetnjom ili bilo kojim drugim sportom koji Vas ispunjava, pozitivni efekti po Vaše zdravlje će biti ubrzo vidljivi.

2. Zdrava i pravilna ishrana.

Pored redovnog bavljenja sportom pravilna i dobro izbalansirana ishrana je takođe jedan od vrlo bitnih faktora očuvanja dobrog zdravlja.

U savremenim uslovima urbanog života, većina ljudi se okreće gotovim proizvodima tipa brze hrane, mesnih prerađevina ili drugih gotovih proizvoda koje se mogu kupiti u marketima, prodavnicama brze hrane... ali nutritivne vrednosti takvih namirnica su male a često sadrže i brojne veštačke materije tipa aditiva - konzervanasa, veštačkih zaslađivača i drugih materija kojima nije mesto u Vašem organizmu. Najzdravija je hrana bez dodataka veštačkih materija. Najbolje je ako možete sami da pripremate hranu za sebe i svoju porudicu, nabavljajte namirnice na proverenom mestu, idealno ako možete da nabaljate voće i povrće koje je uzgajano po bio principima, bez korišćenja pesticida, veštačkih djubriva...

Kuvana hrana je daleko zdravija za oganizam od pržene a takođe redovno konzumiranje svežeg sezonskog voća i povrća je vrlo bitna stavka u ishrani jer su sveže voće i povrće glavni izvori vitamina i minerala koji su neophodni za očuvanje dobrog zdravlja. Jako je bitno u svakodnevnu ishranu ubaciti sveže voće bogatom vitaminom C jer je ovaj vitamin ključan faktor u većini metabolički funkcija, utiče značajno na odbrambenu moć organizma a i pomože u skidanju viška kilograma.

Većina ljudi u savremenom svetu previše unosi šećere pogotovo prerađevine u vidu raznoraznih slatkiša, čokolada... Slatkiši jesu korisni ali u malim količinama ali danas mnoge osobe čak i čitave obroke zamenjuju slatkim poslaticama što svakako nije dobro za zdravlje. Rezultati su moguća gojaznost, mogući problemi sa kardiovaskularnim sistemom, poremećaj metabolizma...

U našem krajevima se vrlo malo koristi u ishrani riba i plodovi mora što jako pogrešno je su ove namirnice vrlo korisne, jako su bogate omega masnim kiselinama koje su osnova za zdrav kardiovaskularni sistem... Preporuka je koristi ribu u ishrani što je češće moguće, minimum 2 puta nedeljno.

Stručnjaci takođe savetuju što veću raznovrsnost ishrane jer svaka vrsta namirnica sadrži u sebi neke svoje specifične korisne materije kojih u drugim namirnicama ima malo ili ih nema uopšte tako da je raznovrsna ishrana jedan od ključeva pravilne ishrane.

Naravno ishrana mora biti prilagođena polu, uzrastu i zdravstvenom stanju i o tome je najbolje posavetovati se sa stručnim licem.

3. Zdrava voda i zdravi napitci.

Danas živimo u vremenima kada su marketi prepuni raznoranih napitaka počev od raznoranih sokova do energetskih pića. Mnogi ljudi su se totalno preorijentisali na ove napitke tako da vodu koriste samo za kupanje a za piće vrlo malo. Voda za piće se ne može zameniti ni jednim drugim napitkom, u protivnom znajte da Vaš organizam trpi. Ukoliko volite sokove neka to budu prirodno pravljeni, prirodno ceđeni sokovi, potrudite se da ih Vi sami napravite, kupite blender, pravite mix od svežeg voća i povrća.... Takvi sokovi sadrže najviše korisnih materija i najzdraviji su. Gazirani sokovi i drugi gazirani napitci nisu baš najzdraviji i veća je preporuka za izbegavanje nego za korišćenje.

Vodu po mogućstvu koristiti flaširanu ili još bolje sa planinskih izvora ukoliko imate priliku da odete i sami da natočite. Voda iz gradske mreže jeste alternativa ali je po mogućstvu treba izbegavati zbog sadržaja hlora. Takođe korišćenje vode sa samo jednog izvora ili od samo jednog proizvođača vode ukoliko je tu u pitanju flaširana voda je takođe pogrešno jer svaka vrsta vode sadrži svoje neke korisne mikroelemente kojih u drugim vodama ima vrlo malo ili ih nema uopšte tako da je korisno piti vodu sa više izvora ili od više proizvođača (flaširana voda) jer onda organizam od svake vode iskoristi ono što mu je potrebno. Naravno kupujte vodu od proverenih proizvođača a ukoliko sami točite vodu proverite kvalitet takve vode. Najkvalitetnije vode su najčešče smeštene visoko u planinama, daleko od naselje, saobraćajnica i industrije i takve vode su u najvećem broju slučajeva kvalitetne i uglavnom ispravne za piće ali ipak treba biti oprezan, raspitati se kod lokalnog stanovništva ili uraditi analize.

4. Boravak na svežem vazduhu i u prirodi je takođe jedan faktor očuvanja zdravlja.

Engleska vojska je sprovela jedan zanimljiv eksperiment: naime stavili su bakterije na paukovoj mreži u zatvorenoj prostoriji i iste te bakterije na paukovoj mreži napolju na svežem vazduhu. Posle kraćeg vremena ispitivali su vitalnost tih bakterija i rezultat je bio sledeći: sve bakterije koje su bile u zatvorenom prostoru su bile žive i vrlo vitalne dok su sve bakterije koje su bile napolju na svežem vazduhu uginule.

Ako bi se opet samo malo vratili u istoriju videli bi smo da su ljudi veći deo dana provodili na otvorenom prostoru u prirodi, u šumi, na svežem vazduhu, idući u lov, sakupljajući plodove.... dok je danas situacija potpuno drugačija, većina ljudi dobar deo dana provodi u zatvorenom prostoru, kancelarijama, fabrikama, u kući, u stanu.

Boravak na čistom vazduhu, šetnja prirodom, planinarenje, lov, ribolov... sve to stvari koji jako blagotvorno deluju na organizam. Pluća se pune kiseonikom, cirkulacija se poboljšava, koža upija sunceve zrake i stvara vitamin D koji je izuzetno važan za rad imunog sistema, nervi se opuštaju, smanjuje se stres... šuma ispušta u vazduh eterinčna ulja koja uništavaju štetne mikroorganizme.... brojne su blagodati... a jedna od najvećih blagodati je jako povoljan uticaj na nervni sistem. Nervi se opšutaju, čovek se oslobađa od negativne energije i puni pozitivnom, um se odmara... Posle nekoliko dana provedenih u prirodi ljudi se osećaju daleko opuštenije, smirenije, zadovoljnije, srećnije, imaju daleko više pozitivne energije koja je glavni pokretač čovekovih aktivnosti.

Iskoristite slobodno vreme, vikende i odmore i provedite ih u šumi, na planini, pored jezera i reka, baviće se sportom, hodanjem, trčanjem planinarenjem i uživajte u balgodetima prirode a priroda će Vas za to sigurno nagraditi.

5. Redovan i pravilan san.

Mnoge osobe iz raznoraznih razloga nepravilno spavaju što negativno utiče na imuni sistem. Naučnici su ustanovili da je čoveku potrebno između 7 i 9 sati neprekidnog sna da bi organizam normalno funkcionisao. Takođe jako bitna stvar na koju malo ljudi obraća dovoljno pažnje je vreme za spavanje. Mnogo mladih ljudi danas odlazi na spavanje jako kasno, čak i u jutarnjim časovima što je potpuno pogrešno. Ako bi se opet vratili u istoriju videli bi da su ljudi hiljadama godina odlazili na spavanje pri zalasku a ustajali pri prvim zracima sunca. To je bilo apsolutno prirodno i normalno stanje organizma i tako se živelo od postanka ljudi sve do 20.-og veka kada su se masovnom pojavom veštačkog osvetljenja, električne energije, industralizacije... stvari dosta izmenile tako da većina stanovništva danas dosta kasno odlazi na spavanje što je protivno onome što su nam preci u genima ostavili.

Potvrđeno je i naučno da su najpovoljni sati za san između 8 sati uveče i 5 sati ujutru jer u tim terminima se čovek najbolje odmori. Svako veće odstupanje van ovoga negativno utiče na organizam.

6. Cigarete, alkohol, opojna sredstva STOP!

Doktori još uvek nisu stigli do konačne cifre koliko štetnih materija ima u cigaretama i koliko štetno deluju na organizam. Cigarete su tihi ubica bez izuzetaka. Ukoliko spadate u katergoriju pušača gledajte da se te navike oslobodite u što kraćem roku jer cigarete i zdrav i dug život jedno sa drugim ne idu nikako. Odvići se od cigarete nije preterano teško, milioni ljudi su ostavili cigarete. Ako su to milioni pre Vas uradili zašti ne bi ste mogli i Vi, potrebna je samo malo dobre volja. Najbolje je potražiti save profesionalica za ovu oblast a evo i jednog proverenog narodnog recepta:

Za odvikavanje od pušenja treba tri dana jesti samo jabuke i ništa drugo osim jabuka. Posle tri dana organizam se očisti od štetnih materija koje izazivaju zavist i posle toga organizam nema više potrebu za cigaretama.

Alkohol može biti koristan ali u vrlo malim količinama, sve preko toga je štetno.

O opojnim drogama ne treba trošiti suvišne reči, svi znamo koliko su štetne i opasne.

7. Pozitvne misli i smanjenje stresa na najmanju moguću meru...

Na stranici zaštita od geopatogenih zračenja pisano je puno o vrstama zračenja i o tome kako se zaštiti od njih ali nije pomenuta jedna takođe vrlo bitna vrsta zračenja a to je sam čovek. Svako živo biće pa čak i neživa materija u prirodi zrači određenom energijom, bilo ona pozitivna ili negativna. Čovek kao deo prirode takođe zrači i to vrlo jakom energijom koju osećaju svi oko nas, i ljudi i životinje i biljke čak i neživa priroda. Čovek to zračenje ne može izbeći, ne može isključiti, ne može se zaštiti od njega... može samo menjati polaritet t.j. može odašiljati ili pozitivnu ili negativnu energiju. Negativna energija naravno nije dobra i ona utiče negativno na sve oko nas, i na naše bližnje, i na druge ljude, i na životinje i biljke pa i na neživu prirodu... svi osećaju našu energiju. Ta negativna ukoliko je mi proizvodimo najviše utiče na nas same. Bilo je već reči o tome koliku negativnu energiju čovekovo telo apsrobuje i formula je jasna:

jačina zračenja x vremensko trajanje / daljina.

Formula je jasna, što smo dalje od izvora zračenja manje energije primamo. U slučaju da smo mi sami izvor te negativne energije naše telo je u samo epicentru zračenja i mi ćemo najviše štete i pretrpeti od takvog zračenja.

Od čega zavisi da li će neka osoba zračiti pozitivnom ili negativnom energijom? Pre svega od misli. Od misli sve potiče i dobro i zlo. Ako su nam misli pozitivne, mirne, blage, pune ljubavi i dobrote mi ćemo zračiti toplinom, pozitivnom energijom, ljubavlju i svi će to oko nas to primećivati, i ljudi i životinje i biljke i sva živa i neživa priroda osećaće blagodati naše pozitivne energije a najviše blagodati ćemo imati mi sami jer se naše telo nalazi u samo izvoru pozitivnog zračenja. Ako se pak okrenemo onoj drugoj strani i imamo negativne i zle misli to proizvodi jaku negativnu energiju koja pre svega nama samima najviše škodi pa onda svetu oko nas.

Kako sačuvati pozitvnu energiju? Stručnjaci savetuju da se uvek moraju čuvati i negovati pozitivne misli pune ljubavi i optimizma ma šta se dešavalo u spoljnom svetu. Negativne misli treba u korenu saseći i čim se pojave u našem umu treba ih što pre odstraniti ili najbolje uopšte i ne obraćati pažnju na njih t.j. ne dozvoliti da se one ukorene u našem umu i srcu jer jedna negativna misao rađa druga, druga treću... a to vodi destrukciji a posle ih jako teško odstaniti.

Takođe se treba čuvati stresa i nerviranja. U savremenom svetu je teško izbeći stres ali stres mi sami proizvodimo našim negativnim mislima, dakle stres je misleno stanje. Prihvatili smo neku negativnu misao koja nam je u nekoj situaciju došla na um, saglasili smo se sa tom negativnom mišlju, posle toga došla je druga, pa treća, pa četvrta negativna misao a mi smo to sve prihvatili i eto nam stresa a sami smo ga proizveli. Kako se izboriti sa negativnim mislima? Vrlo prosto, ne obraćajte pažnju na njih, čim se pojave u umu odmah ih odstranite i ne saglašavajte se sa njima jer ako se saglasite on je već sišla u srce i pušta korene. Dakle sve negativne misli ma koliko ih ima istog trenutka izbaciti iz uma i vremenom one se više neće vraćati. Mora se vežbati i truditi da misli budu uvek pozitivne i pune ljubav, na taj nači se čuva unutrašnji mir a kad imamo svoj mir bićemo puni pozitivne energije, puni radosti i ljubavi a to su ujedno i najveće vrednosti ovog sveta.

...